Kalcijum I Vitamin D
Za šta se upotrebljava vitamin D?
Vitamin D omogućava apsorpciju kalcijuma i fosfora. Kalcijum se usvaja jedino u prisustvu vitamina D, pa je neophodan za izgradnju i zdravlje kostiju. U nedostatku vitamina D dolazi do razvoja rahitisa i osteomalacije, slabih kostiju. Radi sprečavanja pojave rahitisa, deci se preventivno daju kapi A i D vitamina ili riblje ulje. Pojava rahitisa se može smanjiti i ukoliko se konzumira mleko koje je obogaćeno vitaminom D.
Adekvatan unos vitamina D i kalcijuma tokom detinjstva i adolescencije, kao i umeren nivo fizičke aktivnosti omogućavaju izgradnju jakih kostiju. Izgradnja kostiju traje do 27-28 godine života. Kod žena ulaskom u menopauzu proizvodnja estrogena se znatno smanjuje, što dovodi do razgradnje kostiju i povećane sklonosti ka osteoporozi. Kod ljudi koji se dnevno izlažu sunčevoj svetlosti manje od 20 minuta može doći do povećanog rizika za razvoj osteoporoze.
Prema nekim studijama nedostatak vitamina D u vezi je i sa pojavom artritisa. Ovaj vitamin se koristi i kod poremećaja paratireoidne žlezde, sezonskih depresija koje su posledica nedostatka sunčeve svetlosti, kod osteoporoze izazvane dugotrajnom primenom kortikosteroida.
U kojim namirnicama se nalazi vitamin D?
Vitamin D je rastvorljiv u mastima, prisutan je u masnoj ribi (tuna, losos, sardine), jajima, mleku. Ovaj vitamin se formira u koži pod uticajem sunčevog zračenja. Jetra i bubrezi su zaduženi za prevođenje vitamina D iz hrane u aktivan oblik, koji ispoljava dejstvo u organizmu.
Koje su preporučene dnevne doze?
Vitamin D se proizvodi u koži pod uticajem ultravioletnih zraka, ali boja kože i ten određuju u kojoj meri će se taj vitamin stvarati. Svetloputim osobama je dovoljno i izlaganje lica i ruku jakoj sunčevoj svetlosti 45 minuta nedeljno da se stvore dovoljne količine vitamina D, dok tamnoputima treba i do 3 sata da se ispolji isti efekat.
Vitamin D (u obliku holekalciferola i ergokalciferola) se upotrebljava u dnevnoj dozi od 50-1000IU u obliku multivitaminskih preparata ili sa kalcijumom (preparati za jačanje kostiju) da obezbedi njegovo usvajanje. Preporučena dnevna doza za zdrave, odrasle osobe je 200-400IU. U terapiji stanja izazvanih nedostatkom vitamina D koriste se i mnogo veće doze. Kod oštećenja jetre ili bubrega potrebno je uzimati vitamin D u obliku kalcitriola (aktivan oblik vitamina D).
Kada može doći do nedostatka vitamina D?
Nedostatak vitamina D može nastati kao posledica nedovoljnog unosa vitamina D udruženog sa minimalnim izlaganjem sunčevoj svetlosti, kod oštećenja jetre i bubrega (uneti oblici vitamina D ne mogu da se prevedu u biološki aktivni oblik – kalcitriol), kao posledica oboljenja digestivnog trakta, gde je smanjena apsorpcija hranljivih materija, kod alergije na mleko, laktozu i vegetarijanaca.
Kome su potrebne povećane količine vitamina D?
Bebama i deci u periodu rasta i razvoja za izgradnju kostiju, zatim osobama preko 50 godina (smanjuje se sinteza vitamina D u koži), kao i osobama koje su malo izložene dnevnoj svetlosti.
Da li se može uneti previše vitamina D?
U slučaju dugotrajne prekomerne upotrebe suplemenata vitamina D može doći do pojave hipervitaminoze D. Simptomi hipervitaminoze D uključuju: jaku žeđ, metalni ukus u ustima, slab apetit, gubitak telesne težine, umor.
Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati vitamin D?
Hormonski preparati estrogena, izoniazid i tiazidni diuretici mogu uticati na povećanje nivoa vitamina D u krvi. Antacidi, kalcijumski blokatori, holestiramin, orlistat, kao i neki antikonvulzivi mogu smanjiti nivo vitamina D, tokom duže primene.
Source: https://www.prirodnilek.com/vitamin-d-za-jake-kosti/Strong-Nature-Magnezijum-kalcijum-i-vitamin-D3-60-kapsula-p78026336
0 komentar:
Posting Komentar